“Sve što radimo je važno”
Kažu da je “Sreća kad je usklađeno ono što misliš, ono što govoriš i ono što radiš” i da je “srećan onaj koji zna čega da se seti iz prošlosti, u čemu da uživa u sadašnjosti i šta da planira u budućnosti”.
Iz prošlosti se sećam samo onog što je lepo. Radujem se sitnicama i vedrim jutrima vikendom, uživam u svakom trenutku sa onima koje volim i koji me vole i već planiram daleka putovanja i susrete.
Svaki dan počinje nekim planom i nekim ciljem, nekad malim, nekad većim. Važno mi je da ne zaboravim da uvek može i više i bolje od onog što je urađeno juče i danas.
Mislim pozitivno i kad je najteže. Govorim ono što mislim, iako znam da to nije uvek najbolji izbor. Radim mnogo, ne merim vreme na sate , ali bih volela kada bi dan trajao više od dvadeset i četiri sata . Tada bi u “mom dnevnom rasporedu ” bilo više mesta za igru sa unucima, za druženje sa prijateljima, za pisanje, za kaligrafiju i ručne radove.
Uz svakodnevni posao uspevam da „ostanem u svojoj struci“ . Pisanje, lektorisanje , recenzija naučnih radova, zbirki pesama, romana, leksikona, članaka, pored kaligrafije i izrade ručnih radova spadaju u “običnu”ljubav.
Vreme u kome živimo i radimo opterećeno je mnogim problemima. Veoma je važno, bez obzira na to čime se bavimo da znamo šta želimo i šta hoćemo , da stalno radimo, učimo i istražujemo kako bismo bili što bolji i postigli uspeh i u životu i u poslu koji radimo.
Mnogo toga ne zavisi od nas samih, ali verujem da kad volimo život i ljude i kad radimo najbolje što znamo i umemo, možemo da budemo uspešni .
Sve što radimo je važno – i privatno i profesionalno, a možemo da budemo srećni, zadovoljni i ispunjeni samo ako nas podržavaju i razumeju najbliži.Njihova podrška, razumevanje i ljubav mi daju snagu i srećna sam što su moji.
Trideset i osam godina sa suprugom Markom delim život, radost, ljubav, posao, probleme i ponosna sam zbog svega što smo zajedno uradili u našem zajedničkom životu. Srećna sam jer sam kćerka kojoj se raduje majka Milena i majka koja se raduje uspesima i ostvarenim snovima kćeri Darije i sina Igora. Srećna sam što sam Petrova, Danilova, Tarina i Milenina “baki” i što očekujemo još dve devojčice, što sam Nikolina tašta i Danijelina svekrva, što sam Veselinova sestra, Miličina i Daničina tetka.
Radim svoj posao i obavljam dužnost direktora najveće srednje stručne škole delatnosti ličnih usluga u regionu četrnaest godina . Nije uvek bilo lako. Često nismo ni svesni koliko je važno ono što radimo dok drugi to ne primete. A kada se to dogodi, kada i drugi primete i kada za ono što radite dobijete i priznanje, onda osim što ste srećni možete da budete ponosni. Bilo je i pre priznanja i nagrada, ali ulazak profesora književnosti “u kuću slavnih frizera” za mene je dragoceno i posebno priznanje.
Ponosna sam što sam “U znak zahvalnosti i velikog poštovanja, za lični doprinos razvoju frizerske profesije” zajedno sa najboljim frizerima u Srbiji dobila priznanje – povelju na manifestaciji “Serbia Hair Open”.
Duška Bogataj, Voja Radivojević, Ratko Šobota i Vojkan Komazec su ostvareni i priznati kao stručnjaci u frizerskom svetu . Oni su prvi koji su ušli u “kuću slavnih frizera”. Svojim radom i rezultatima koje su ostvarili i time što traju decenijama stekli su ugled, cenjeni su i poštovani od kolega u Srbiji, na Balkanu i u svetu.
Čast mi je i privilegija što sam sa njima dobila ovo priznanje.
Veselinka Životić, direktor Škole za negu lepote
